Syberia: The World Before - Recenzija

Syberia: The World Before najnovija je instalacija u Syberia serijalu. Od samog početka, igra paralelno prati priču mlade pijanistkinje po imenu Dana Roze sa jedne, i priču legendarne avanturistkinje Kate Walker sa druge strane. The World Before ovu dinamku, iako na posve poznat način, ipak uspeva da učini zanimljvom i svežom time što Danu pratimo u mestu koje može biti samo Nemačka ili Bavarska za vreme fašističke okupacije, dok Kate u 21. veku pokušava da sazna više o životu Dane.

Ovo je na neki način jedan od najvećih uspeha nove Syberie - činjenica da uspešno osvežava koncepte koje već decenijama seciramo i bio to slučaj neobzirnosti ili prevelike ambicije, često unakazimo. Syberia: The World Before to ne čini. Iskusnim i odmerenim koracima stamenito korača ka sutrašnjici u kojoj jedna franšiza može da uradi dobre stvari. Valjda se to desi kada originalni tvorci jednog sveta dobiju da nam se kroz taj svet ponovo i obrate. Na kraju krajeva, Benoit Sokal bio je tu od prvog dana. Još jednom je inteligentna radnja dostojna filma ili serije smeštena u kontest igre obojene u art noveau i clockpunk.

U moje vreme...

Syberia: The World Before ima odličan tok. Celokupna igra podeljena je u kraća i duža poglavlja koja, bez obzira na svoju strukturu ili sadržaj, nikada ne odugvlače niti se naprsno prekidaju. Dve se stvari ističu na prvu loptu: prezentacija i gluma. Igra je razvijena u Unity Engine-u i iako je jasno da je ovaj alat sposoban za naslove koji su grafički impresivni poput Escape from Tarkov, ne sećam se da sam se ikada pitao da li gledam u propietery endžin ili neku visoko modifikovanu verziju Unreal-a. Na moje iznenađenje, ništa od toga nije bio slučaj. Igru ne karakteriše hiperrealizam, ali za razliku od većine naslova koje svoj art stil utiliziraju u svrhe izbegavanja hiperrealizma čisto zarad izbegavnja istog, The World Before koketira sa realizmom dok se u isto vreme gotovo religiozno drži svoje art direkcije koja je pritom fantastična. Svaki kadar blago je za oči, i iako na polju facijalnih animacija postoje ogromni nedostaci a samim tim i raspon emocija koji karakteri mogu da prikažu, Igra uspeva da izgleda fenomenalno. Prosto mi je žao što nisam imao bolji GPU za vreme igranja igre: to se u poslednje vreme retko dešava.

Gluma je podjednako kvalitetna. Nisam siguran da li je u pitanju nepoznatost ili nenaviknutost na glasove glumica i glumaca igre, u kom slučaju mi nije jasno gde su bili do sada u industriji, ili je do hirurški odmerenog pisanja, ali rečenice prirodno teču i iako gledam u neku, našem svetu jako sličnu paralelnu dimenziju, ista ta dimenzija - uverljiva je. Ne samo da su u pitanju vrhunske izvedbe, već je glasove i jako prijatno slušati. Izuzev par poznatih imena u industriji, to ne možete da kažete za većinu igara.

Već ova dva elementa obećavala su mnogo, ali oni su tu uvek samo kao katalizari osnovnih ideja. U slučaju Syberia: The World Before ideje su jednostavne u smislu prepoznatljivosti: kako izgleda jedna dobro izvedena point-and-click avantura u 2022. godini? Izgleda kao Syberia: The World Before.

Kliknuti, ili ne kliknuti?

Radnja igre uspela je da mi sadrži pažnju, što je veliki kompliment s obzirom na strpljenje koje ovakve igre zahtevaju od nas, pogotovo ako ste do maločas igrali Elden Ring. Igrajući na računaru nisam naišao na prevelike probleme sa mehanikama stim u vidu što mi je iz perspektive upravljanja jako smetalo kretanje. S obzirom da u pitanju panultimativna kontekstualna kamera a kretanje se odvija tako što kliknete negde na podu prostora u kome se nalazite, ponekada će Dana ili Kate respektivno otići tamo gde niste naumili da ih pošaljete. Da bi ublažio ovu nezgrapnost prešao sam na kontroler. Jako sam se obradovao kada sam shvatio da je sa kontrolerom to u potpunosti druga priča. Jednostavno se krećete kao i bilo kojoj Telltale igri. Ali za razliku od Telltale igara, kontroler isto tako poput miša u slučaju The World Before sa sobom pak nosi sa barem jednu manu.

Kako je u pitanju point-and-click avantura, svi objekti koji bi mogli da vas zainteresuju raštrkani su po prostoru jedne scene. Mišem jednostavno treba da pređete preko jedne od tačkica na ekranu i ona će se uvećati kako bi vas informisala o tome u šta gledate i kako sa tim objektom možete da interaktujete. Da bi isto učinili kontrolerom, Dana ili Kate moraju biti dovoljno blizu, odnosno najbliže onoj tački koja vas u datom trenutku interesuje a ukoliko vas interesuje ista kategorija informacija povodom nekog drugog predmeta u sceni, do njega ćete prvo morati da se prošetate. Na kraju je u pitanju jednostavan izbor, na šta ćete trošiti vreme, na konstantno podešavanje putanje ili na precizno ali neprekidno hodanje po sceni koja ponekada uopšte nije tako mala niti očigledna.

Čudi mi da ovo pitanje kretanja i intreakcije nije rešeno malo drugačije. Možda je motivacija da se ostane doslednim ovog puta otišla i predaleko. Što se mene tiče, ja sam sebe po prvi put u svojoj gejmerskoj karijeri uhvatio kako igram simultano sa mišem i kontrolerom. Da bi se kretao i manipulisao objektima koristio sam se svojim DualShock-om 4, a kada mi je bila potrebna dodatna preciznost pri informacijama dosputnim u sceni, pružio bih ruku i prevukao miš u procesu čuvajući noge.

A World Now

Ono što Syberia: The World Before radi najbolje jeste upravo adaptacija ovog žanra putem današnjih tehnologija. Na svim tim poljima ona je jedan visokvalitetan paket koji često ni mnogi AAA naslovi ne mogu osiguraju. Sa druge strane to sve radi u funkciji isticanja onoga što ovakve avanture čini posebnim: a to je misterija i narativ. Narativa i misterije ovde ima. Kako je ovo moja prva Syberia, ne mogu previše da komentarišem u kakvom odnosu A World Before prema svojim prethodnicima, ali iz ono malo što znam, čini se da ima daleko doslednijom i jasnije definisanog narativnog identiteta i stila nego što je to recimo Assassin's Creed serijal. Sa druge strane Syberia: The World Before nikad nije dosadan naslov. Uprkos smenama između karaktera koje se dešavaju tu tamo pogotovo u početku, uspeva da na značajne načine poveže i preplete priče o dve heroine koje žive u naizgled jako različitim svetovima.

Taman kada mislite da nećete još puno moći da držite pažnju i ostane sa ragovorom igra bas baci u neku akciju, a naprotiv taman kada postaje očigledno da akcija postaje suvišna igra vas natera da razmišljate. Puzle nisu naročito teške, ali reću ću da nisu ni očigledne, pogotovo sada kada su svi navikli na markere i tekstualne elemente koji maltene vrište rešenje. Syberia: The World Before će ipak biti nešto suptilnija sa vama, a ponekada će vas čak naterati da se osećete kao da ste ispali glupi - što ponekada ima veze i sa nešto nepristpuačnijim kontrolama o čemu je bilo reči ranije.

Sve to potkovano je jednom ozbiljnom muzičko podlogom a rezultat je jedna zaista vešto satkana avantura koja, za razliku od mejnstrima, uspeva da bude i promišljena i duboka, bez da je u isto vreme prenagla ili nepotrebno opterećujuća. Valjda se retko desi igra od ukusa ovih dana. Syberia: The World Before je svojim postojanjem umanjila tu retkost.

The World Tomorrow

Režija je još jedan jako bitan faktor ovog naslova koji sticajem okolnosti dolazi do izražaja. Očigledno je da su prilikom i interaktivnih i ne interaktivnih momenata developeri dobro opratili pažnju na atmosferu, perspektivu ali i generalni osećaj koji vam situiranost kamere odaje, bilo da je u pitanju cutscene bilo da igra na vas čeka da odaberete liniju dijaloga ili okrene taj zupčanik. Zbog toga sam se često osećao kao da gledam film ili neku seriju što, iako slične metode koriste i Quantic Dream ali i Telltale Games, nikada zaista ne dostižu taj efekat kakav su uspeli da postignu ljudi iz Microids Studios Paris koji su povodom ovog pitanja daleko bliži Supermassive Games-u, i na svu sreću, samo u tom pogledu.