Tactics Ogre: Reborn - Recenzija

Tactics Ogre: Reborn je TRPG i rimejk naslova iz 2010. godine Tactics Ogre: Let Us Cling Together koji je služio kao osveženje originalnog naslova istog imena iz 1995. godine. U pitanju je druga igra u serijalu i po mnogima najuspešnija. Ova verzija naslova treba da predstavlja definitivnu revitalizaciju voljenog taktičkog RPG-a, a u tome uglavnom i uspeva.

Taktička Fantazija

Priča prati relativno atipčnu priču fantastike koja se često više fokusira na političke odnose, klasne borbe i odnose moći. Pretočena u knjigu, strip, film ili anime mogla bi da stoji sama za sebe, čak i ako na momente odaje ton naivnosti. Sama početak igre je krajnje jednostavan: Denam i njegova sesta Catiua zajedno prijateljem Vyce-om započinju svoju avanturu sa ciljem osvete. Njihov dom je uništen usled rata a naš mladi trio zahteva pravdu. Njihova avantura se ubrzo komplikuje kako su sve više uvučeni u gorući građanski rat.

Ono gde Tactics Ogre: Reborn sija jeste ono gde Tactics Ogre kao serijal sija - a to je gejmplej. Hiroshi Minagawa i Yasumi Matsuno doneli su nam Final Fantasy Tactics tek nakon prve dge Tactics Ogre igre. Ova igra pored nekolicine ostalih uspostavila je osnovne DNK-a modela za sve taktičke JRPG naslove koji će uslediti u modernom vremenu - malo ko će ih nadmašiti. Sistem je kompleksan i pogotovo za one kojima je žanr nov, uključuje značajan learning curve. Ipak, kompleksnost ne garantuje zabavu ali balans i zadovoljavajuć gejmplej svakako da.

U slučaju Reborn, rimejk prati model igre iz 2010. godine gotovo jedan prema jedan, pa je stvar promene primetna samo na audio-vizuelnom polju. Čini se da je svrha ovog rimejka bila veća dostupnost naslova, ali ne nužno i njegova izmena u cilju značajnog poboljšanja iskustva.

Pikselizacija

Reći da ova igra "imitira retro" fazon nema puno smisla kako ona zaista jeste retro. Pitanje je onda kako se ovaj vizuelni stil prenosi na današnje vreme i iako nije moguće dovesti umeće Akihiko Yoshid-e u pitanje, ali uvek je bilo moguće dovoditi u pitanje kako se njegove depikcije likova i sveta prevode u pixele ili dot grafiku. Ilustracije tarot karti, likova pa i sam vizuelni pravac kao takav razvijen od strane Akihiko Yoshide zaslužuje neku vrstu igre sami po sebi, iskorišćeni u potpunosti, možda čak i u istinskom 2D stilu. Za tako nešto sigurno postoje načini danas, ipak, rimejk je zadržao svoj izvorni, pikselizovani, "ekonomični" format kakav je oduvek i zauzimao. Sa jedne strane šteta, imajući u vidu kako igra počinje.

Muzička podloga je kao nešto iz sna. Za to možemo da zahvalimo Hitoshi Sakimotou kao i svima koji su radili na tome da muzika zaživi i na ovom projektu i platformama poput PlayStationa i PC-a. Gluma sa druge strane možda je najslabija prezentacija ovog naslova, barem u slučaju engleske sinhronizacije.

Pravi problem prezentacije ostaje u tome da iako ne imitira retro vizuale jer oni de facto to jesu, i dalje si čini kao da to radi, usled činjenice da se sprite art nije pokazivao kako se pokazuje na našim savremenim displej uređajima. Kontraintuitivno koliko zvuči, (a mnogi će se ovoga i setiti), starije igre na starim televizorima nisu bile tolikop pikselizovane. Pikseli možda jesu bili vidljivi, očigledni, ali su bili organizovani sa tehnologijom displeja u vidu, tako da jednom kada se slika pojavi na ekranu, ona je "smekšana". Umetnici pre 21. veka su zazirali od toga da prikažu svoju pikselizaciju. Trudili su se da je sakriju a ne naznače. Tako tipičan sprite nije izgledao "kockasto" već je težio tadašnjim standardima realizma.

U slučaju Tactics Ogre: Reborn, imate jedan interesantan blend očigledne piksel grafike i efekata koji na prvi pogled ne idu zajedno. Moderna pikselizacija. Ova kreativna odluka je nešto na šta se vaše oko navikne nakon samo nekoliko minuta, ali je nešto što će biti bolno očigledno svaki put kada ponovo pokrenete igru (pogotovo ukoliko ste u međuvremenu igrali neki drugi naslov). Na primer, ja sam se sve vreme pitao, zašto pikseli imaju toliko blura?

Gde su mi figure?

Tactics Ogre jeste šah. U tri dimenzije. Gejmplej se na polju borbe odvija u obliku konflikta između dve grupe (vaše partije i neprijatelja). Odigrava se u potezima koji su preodređeni, u svakom potezu napravićete odluku povodom kretanja, smera i pravca i u kome se pojedinačni like kreće, da li, kako i čime napada, itd. Svaki karakter u vašoj partiji u pravom duhu RPG-a ima posebne stastike dok vaše početne zavise od tarot karata koje ćete izabrati u obliku predivno postavljenih pitanja. Priča se odvija kroz razgovore sa likovima na koje nailazite dok istražujete mapu otključavajući različite mape. Putanje kojima se krećete nisu nužno linearne pa je kraj vaše avanture u potpunosti rezultat vaših izbora, stanja vaše partije, redosleda kojim ste radili stvari.

Suština gejmpleja svodi se na gore pomenute borbe, ali oblik koje one zauzimaju rezultat su priče i sadržaja koga na prvi pogled nema puno, i iako je moguće završiti kampanju za oko pedeset sati, završiti igru u njenoj celosti može da traje i preko dvesta individualnih sati gejmpleja.

Igra, iako je taktička i u suštini turn-based, ima samo jednu težinu, stoga uspeh u svakoj bitci zavisi od vaše pripreme it treninga. Ovo može da bude potencijalno loše ukoliko niste navikli da se značajno prilagođavate prirodi igre i ukoliko niste zainteresovani da zaronite u dubinu sistema na kome je igra izrađena, ali na žalost Tactics Ogre: Reborn nije moguće preći na osnovu samo "osećaja" ili "na slepo".

Lično, smatram da bi bilo dobro biti u mogućnosti da publika odabere koliko je snažan i pametan AI u igri poput ove, ali jedinstven nivo težine sa sobom uvek sa sobom nosi taj poseban osećaj jednom kada dostignete pobedu.