New Tales from the Borderlands - Recenzija

New Tales from the Borderlands, spiritualni naslednik Telltale naslova iz 2014. godine Tales from the Borderlands, dospeo je na platforme širom multiverzuma. Gearbox, kreator Borderlandsa, ovog puta je lično zaronio u razvoj nelinearne narativne grafičke avanture, rezultat je igra koja je po svom duhu Gearbox, Borderlands, ali ne i Telltale.

Ma nemoj da pričaš?!

Nemoguće je govoriti o sledećoj instalaciji u ovom serijalu a ne adresirati očigledne brige i očekivanja onih će New Tales from the Borderlands držati pod lupom odmah pored svog prethodnika i standarda koje je Telltale postavio. Prva stvar koja značajno odskače je prezentacija, koja je po svemu sudeći iznad svega na šta smo navikli u prethodnoj igri. Ovome je verovatno doprinela tehnologija uz pomoć koje Gearbox razvija sve svoje ostale igre ali i gotovo cela decenija koja nas deli od prethodnog naslova. Jedino zajedničko mesto koje New Tales from the Borderlands deli sa svojim prethodnikom jeste crtani stil ili cell-shading stilizacija vizuala. Čak i tako, još od prve scene u igri i više je nego očigledno da je tim ljudi značajno drugačiji.

Od samog kvaliteta grafike, koji se ponekad graniči sa realizmom, pa sve do toga kako su scene u igri kadrirane i osvetljenja, sve je značajno unapređeno. Ovo je još više istinito u slučaju animacija, što je verovatno direktna posledica upletenosti mo-cap-a i uloga pravih glumaca i glumica. Za nekoga ko je fokusiran na narativ, ovo možda ne zvuči kao mnogo, ali vas uveram da gotovo u potpunosti menja doživljaj i ostavlja jak utisak od samog početka. Ovaj, na momente "realizam", nije učinio mnogo za oči likova, koji usled kontrasta često izgledaju zamrznuto ili prosto beživotno, mada je ova beživotnost često nadomeštena kvalitetnom glumom i time kako igra generalno diše.

Druga stvar koja je značajno drugačija povodom gejmpleja a što Telltale fanovi možda ne očekuju, jeste sama priroda kontrole likova. Ovog puta kamera nije kontekstualna, već je smeštena iz treće perspektive preko ramena (over-the-shoulder). Ovo takođe suštinski menja kako doživljavate svet koji vam New Tales from the Borderlands nudi. Meni lično, čak i u pitanju narativno fokusirane igre, ovakva vrsta kontrole uliva veću dozu kontrole i preglednosti okruženja u kome se nalazim u bilo kom momentu. Mada možda samo imam pik na kontekstualne kamere za koje često imam osećaj da se sa njima borim.

Izuzev ove dve primetne izmene, barem na površini, New Tales from the Borderlands, iz daleka, ako škiljite i pokrijete levo oko - zaista izgleda kao (čitajte liči na), klasično "Telltale" iskustvo. Možda najveća prednost Gearbox pristupa ovom žanru jeste ta da igra nije epizodna, pa i ako se deli u pet "epizoda", ili manje više jasno odvojenih poglavlja koja vam daju priliku da predahnete ukoliko vam je predah potreban, bićete u prilici da odigrate celu igru od početka do kraja za vreme jednog sedenja. To ima svoje prednosti ali i mane iz perspektive odluka koje u igri pravite momentalno. Sa druge strane, to ujedno oduzima od utiska da gledate seriju. Ova procena bi bila u potpunosti tačna da Gearbox ima osećaj za fin odnos između kontrole i predavanja iste igraču poput toga kako ga je Telltale imao.

Ono što po kvalitetu odskače najviše od svega svakako je ekspertna gluma.

Ta13s 2.0

Ironično koliko jeste, iako sam imao osećaj da igram jednu celovitu, kontinuiranu igru, većinu vremena sam sedeo ispred računara i blenuo u ekran diveći se audiovizuelnom iskustvu koje je New Tales from the Borderlands. Često imajući utisak da gledam visokobudžetnu Netflix animiranu seriju, koja je ujedno interaktivna, povremeno. Radi poređenja, Tales from the Borderlands iz 2014. me nikada nije pustio da previše odmaram, pa me nijedan quick time event ne bi iznenadio. New Tales from the Borderlands čini se i sam zaboravi na isti, a čini se dosta dugo zaboravi i na to da mi ponudi opcije u razgovoru. Očigledno je da likovi ove priče imaju dosta toga da kažu, pogotovo u slučaju prve epizode koja maltene služi kao jedan veliki uvod za novi trio na velika vrata. Najveća vrata. Vrata od jednih od Vault-ova Borderlands univerzuma. Ovo je bilo zabavno, i po mojoj proceni jako kvalitetno odrađeno iz perspektive priče, ali ujedno i frustrirajuće, jer sam se uhvatio kako više želim da gledam a manje da igram, a kada bi došlo vreme da igram - iznenadio bih se (u slučajuju par quick time događaja prosto nisam stigao da odreagujem).

Na sreću ili žalost, to kako je priča skrojena i kako njeni individualni delovi funcionišu zajedno ne znači nužno da je i sama priča dobra. U slučaju New Tales from the Borderalands to je i više nego tačno za gotovo sve epizode koje slede nakon prve, a najveće razočarenje sledi u samom finalu igre. Sve ovo još više je istinito za likove. Zajedno, oni funkcionišu odlično. Očigledno se nadopunjuju i imajući u vidu njihove individualne prednosti i mane čine odličnu puzlu. Sa druge strane, individualno, često su neuverljivi, neautentični i retko se razvijaju na načine koji su barem meni lično smisleni. To ne mora ništa da znači po njihov kvalitet - ali nisam uvek bio savršeno ubeđen u njihove motivacije, pogotovo kada bi se ispostavilo da mogu da delaju, ili još gore, da mogu da ih nateram da delaju u poptunoj suprotnosti sa svojim ličnim načelima, ubeđenjima i vrednostima koja vrlo vokalno otkrivaju te nastoje da ih svima daju do znanja. Ovo je ponekada znalo da ima i komičan efekat, nameran ili nenameran.

Kao u slučaju Oktavija (Octavio), koji je jednog momenta neustrašivi, borbeni kriminalac wannabe, spreman da brani svoju planetu u slučaju invazije a koji pritom momenta kada pomenuta invazija počne, uspeva samo da se sakrije i moli druge (pritom očigledno sposobnije) za pomoć. Sa druge strane, genijalna doktorka Anu, ne može da provede pola sata prve epizode insistirajući da je ubistvo sve protiv čega ona stoji, nešto suštinski nepodnošljivo njenoj prirodi, samo da bi (ukoliko je dovedete u situaciju da ubije), interno vrištala, onesvestila se i kasnije insistirala kako se oseća "jako neprijatno" povodom svog prvog ubistva (pa makar ono došlo i iz samoodbrane). Ova vrsta očiglednog "in your face" humora je jako u stilu Borderlands IP-a, ali ne pije vodu u narativnom naslovu koji je izgradio svoje ime na jakim likovima.

I ovo je uredu, ukoliko je to zaista bio njihov cilj, ali to onda ne objašnjava u potpunosti očigledan trud i promišljenost koja je ušla u izradu profila likova koje igrate. Trud, koji se pritom nikada ne isplati. Upravo ovde dolazimo do ultimativne kontradikcije koju New Tales from the Borderlands nikada ne uspeva da razreši. Borderlands univerzum je apsurdan. U tome je i cela poenta od samog početka. U svetu u kome sakupljate novčanice iz toaleta, sveta u kome gotovo sve eksplodira, u kome vas psihopate jure mačetama, u kome magija postoji samo zato što eto zašto da ne - Ili, da probamo ponovo, u svetu u kome puške govore, doslovno i figurativno, u takvom svetu, možda ne treba nastojati da se ispriča ozbiljna priča, ili pošalje ozbiljna poruka, barem ne tako što ćemo sebe shvatati previše ozbiljno. Borderlands to inače nikada nije ni činio. Na kraju dana, on je uvek bio satira i jedan veliki izgovor da, kako bi rekli preko bare, "things go boom".

Tales from the Borderlands je uprkos svemu tome 2014. godine nekako uspeo da, pritom poštujuću "things go boom" i "in your face" identitet franšize, ispriča priče, ma kako god ih vi odigrali, koje verovatno najbolje pamtimo iz celog Borderlands univerzuma. Njihovi likovi su evoluirali, imali su svoje zaključke a konsekvence koje su pretrpeli su ostavile značajne i trajne posledice po to ko su oni kao ljudi. New Tales from the Borderlands u tome ne uspeva. Ova podeljenost ostavila mi je utisak da Gearbox pokušava da imitira Telltale DNK, ali na kraju uspeva samo da ga imitira neuspešno. Ono što ostaje je humor apsurda po kome je Gearbox i poznat ali ne i upečatljivi likovi. Ispravka, ukoliko su ti likovi upečatljivi i živopisni, to nije zbog onoga što se nalazi ispod površine. Neće biti iznenađujuće ukoliko fanbase ostane podeljen povodom nove iteracije Tales igre.

Sve to ne bi trebalo da bude čudno kada su neke od najupečatljivijih scena ukradene od strane Tediore vojnika (protiv kojih se inače borite), drugih sporednih likova i dešavanja koja nisu direktno vezana za naš glavni trio. Najdopadljiviji od svih upečatljivo je robot ubica LOU13 koji i nije jedan od igrivih likova, mada je on tipičan Gearbox karakter. Svi ovi likovi su suštinski ono zbog čega Gearbox uspeva da nam izmami smešak kada igramo druge Borderlands naslove, a kada Anu, Oktavio i Fran liče na njih i oni uspevaju da budu simpatični - što me ujedno onemogućava da ih shvatim ozbiljno kada treba, čak i ako su autori to od nas hteli.

4-D Chess!

Najveća inovacija i doprinos ovom pseudo-nastavku u serijalu svakako je do sada neviđeni nivo odluka koje ćete morati da donosite kao jedan karakter zbog odluka koje ste donosili ranije kao drugi karakter, kao i reakcija koje ćete morati da pravite kao drugi karakter zbog reakcija koje ste već napravili kao prvi karakter. Ako to zvuči zbunjujuće, to je zato što jeste i nešto je što morate da probate da bi znali da li vam se dopada. Ono što suštinski radite većinu vremena kao Anu-Oktavio-Fran trio jeste da efektivno pričate sami sa sobom i reagujete sami na sebe kroz tri različita karaktera. Ovo zna da bude izuzetno zabavno u početku, pogotovo kada se desi prvi put, ali ostari jako brzo. Pritom, toliko sam se brzo navikao na ovu dinamiku da je vrlo brzo nisam ni primećivao.

Jedini minus koji vidim u ovoj mehanici je taj da ćete pre ili kasnije početi da pravite zajedničke, konzistentne odluke koje najviše imaju smisla u slučaju sva tri karaktera, bez da se fokusirate na njihove posebnosti. Usled ovoga, što duže igrate (khm, gledate), Anu, Oktavio i Fran gube svoju individualnost. U suštini, dosta vremena imate osećaj kao da razgovarate sami sa sobom a ne sa svetom, pa celo iskustvo zna da bude jako zatvoreno na momente. Ukoliko je to bio cilj, predstavlja zanimljivu premisu i drugačiji pristup narativnoj igri sa više likova. Mada je na neke načine onda teško videti potrebu za više od jednog lika nad kojim imate kontrolu.

Ono što na žalost nisam imao prilike da isprobam za svrhe ove recenzije jeste nivo različitosti ishoda koji slede iz različitih izbora, ali mi statistika koja poredi moje izbore sa izborima ostatka stanovništa na kraju svakog poglavlja uliva dovoljno poverenja da oni ipak jesu značajni po dalji razvoj priče. Ovo ipak nije provereno pa ne mogu da tvrdim ništa povodom replay vrednosti.

S1DE HUSTLE

Kada ne gledate dugačke scene i ne birate sledeću liniju dijaloga a pritom ne reagujete na quick time event, skupljate akcione figure (sa kojima se kasnije borite protiv drugih likova u igri) ili hakujete objekte i ljude. U oba slučaja, ove dve mini igre služe više kao dopuna koja za funkciju ima uvođenje raznolikosti ali ta raznolikost sama po sebi jeste samo to - raznolikost. Figure koje skupite imaju određene statistike poput jačine udarca, ali sve što radite u borbama svodi se na pritisak jednog tastera kako bi udarili figuru svog protivnika ili protivnice samo da bi povremeno izmakli svoju figuru i izbegli protivnički napad.

Gotovo je nemoguće izgubiti dvoboj. U slučaju hakovanja zaista ne hakujete ništa. Hakovanje nije nikakva puzla ili zakoneta, već nameštanje stvari onako kako interfejs to nalaže. Da ove dve mini igre nisu očigledna sprdnja bile bi uvredljive, pa ih je teško i svrstati u mini igre (iako su tako inicijalno predstavljene) pre nego u prosto drugačije interaktivne sekvence. Ako vam ovo ne zvuči ubedljivo, uzmite u obzir da gotovo sve ove sekvence možete da preskočite jednostavnim pritiskom na drugi taster. Borderlands ne bi bio Borderlands da vam ne da priliku da promenite skin vaših likova. Ovu kozmetiku možete da kupite na određenim mestima u priči i gotovo vam nikada neće faliti novca da to i učinite. Pored još par "drugačijih" sekvenci koje možda nećete očekivati, sve je relativno same old, same old. Filmić, dijalog, filmić, dijalog, filmić, QTE, filmić.

Igru za recenziju poslao nam je 2K Games preko distributera Iris Mega, što nije uticalo na našu ocenu. Pročitajte sve detalje o tome kako ocenjujemo igre.