Battlefield 2042 - Recenzija

Battlefield 2042 je dvanaesta instalacija u Battlefield serijalu. Oskudnost ideja u jako definisanom žanru vojnih šutera počinje da bude više svakdnevica nego iznenađenje. Dvanaesti Battlefield ovu oskudnost čak uspešno prikriva pozivajući se kako na staru slavu tako i na imaginativnost zajednice. Ovo je Battlefield 2042.

“Run Forest, run!”

Battlefield 2042 vam nudi tri osnovna iskustva: Warfare, Hardzone i Portal. Warfare je verovatno najambiciozniji i najklasičniji Battlefield mod do sada, i sa tehničke i sa gejmplej tačke gledišta. Mape su ogromne, a u jednom trenutku na njima se nalazi čak 120 ljudi. Dok ovo možda zvuči zabavno na papiru, u realnosti ćete se češće sresti sa frustarcijom nego zabavom. U svrhe pisanja ove recenzije, igrao sam Battlefield 2042 na PlayStation konzoli, ali čak i tu, uprkos ogromnoj veličini mapa, haos je neizbežan. Ukoliko pohitate prema objektivu, većinu vremena suočeni ste sa nečim što više liči na malu privatnu armiju nego male čete od po četiri osobe koje zapravo i očekujete.

Hardzone je odlična dosetka i odličan dodatak ovom več jako taktičkom šuteru. Ukoliko ste igrali Escape from Tarkov, preskočite Tutorial video pre svog prvog Hardzone meča. Timovi od po četiri se bore da skupe “Intel” i obezbede “Extraction Point”. Ironično, ovo je nešto više stresan način za igranje Battlefield-a 2042. Levelation nije dep Hardzone moda i nećete biti opterećeni spektaklom dok pokušavate da sakupite data drajvove po mapi i probijete se do te letelice preko koje se vrši “Extraction”. Ipak, kako meč napreduje, letelica je sve manje, kao i timova sve dok se na kraju svi neokome na jedan jedini “Extraction Point”. Sve su to varijacije na već jako poznate koncepte u šuter igrama pogotovo u proteklih pet godina. Sve što dobijate ovde je DICE-ov pristup sada već standardnim konceptima industrije.

Portal u druga vremena!

Za sada najzanimljivji i mod koji najviše obećava svakako je Portal. Portal je prosto kompilacija najvoljenijih (ili barem nekih od najvoljenijh) mapa iz Battlefield-a 1942, Battlefield-a Bad Company 2, Battlefield-a 3 i svega što se da naći sada u Battlefield-u 2042. Tu svi svi specijalisti iz sve četiri igre kao i voljeni modovi poput Conquest-a iz 1942 i Rush-a iz Bad Comapny 2. Ovaj soft-remaster sadržaj iz starih naslova deo je Battlefield 2042 iskustva verovatno kako bi EA dalje kapitalizovao na nostalgiji fanova i osigurao interesovanje za najnoviji naslov. Mape i specijalisti zaista izgledaju fenomenalno, a ukoliko vam se nedopada šta 2042 ima da ponudi, uvek možete da se vratite na fakultet, u srednju ili čak osnovnu školu!

Dok idejno ovi dodaci igri zaista zvuče kao lepa stvar, težište kvaliteta nove igre prebacuju na staru slavu, zbog čega se, ukoliko nas Warfare nezadovoljava, Hardzone neinteresuje, postavlja pitanje: čemu uopšte novi Battlefield? Portal ipak nije nužno lako koristi. Mečeve morate da podesite putem računara ili telefona, za šta ne postoji dobar izgovor. Sama činjenica da morate da promenite platformu kako bi napravili svoj mod i meč umesto da to prosto učinite u samoj igri automatski vas odvlači od ideje.

Najzanimljivje u vezi Portala ipak nije sam sadržaj već mogućnost izmene istog. Ljubetlji sada mogu sami da kreiraju svoje modove i koristeći Builder postave svoja pravila meča. Želite da jedan tim može da koristi samo Rocket Launcher sa jednom raketom dok se drugi bori samo noževima? Nema problema? Reload se postiže tako što skočite pet puta u mestu? Ok. Portal dozvoljava dosta, i zbog toga možete da izvučete zaista banalne ali i jako zanimljive modove koji će se boriti za pažnju fanova putem vaše domišljatosti. Imajući u vidu sve navedeno, Portal ima najoblje izglede da ostari dobro i zadrži pažnju većeg broja ljudi. Ipak, ukoliko se slava “sledeće generacije FPS-a” svodi na staru slavu i kreativnost zajednice, šta su EA i DICE zapravo uradili?

No Company

Battlefield 2042 nema kapmanju što nije nužno veliki gubitak imajući u vidu sada već dugogodišnji trend oskudnih kampanja u vodećim svetskim šuterima koji su prisutni samo da nebi bili odsutni pre nego da bi vam ponudili znaćajno iskustvo. Radi poređenja Call of Duty: Vanguard kampanja traje oko šest sati a ni prethodni par velikana nije imao da ponudi kvantitativno bogatiji pristup kampanjama. Samo prethodni nastavak, Battlefield 5, dao nam je kampanju od nekoliko nivoa u obliku neke vrste multiperspektivnog epizodnog iskustva bez ikakvog koherentnog narativa. Na sreću ili na žalost, Battlefield i Call of Duty serijali ne žive od svojih kampanja ili sposobnosti da ispričaju priču, barem ne više. Multiplayer je fokus ovih serijala sada već čitavu deceniju pa je pomalo razočaravajuće što ni na tom polju ne mogu da pogode zadovoljavajuću formulu već dugo vremena.

U slučaju Battlefield-a 2042, izbor specijaliste je malo bitan izbor, te netreba previše trošiti energija na odabir pred meč jer suštinski birate samo jednu sposobnost koja nikako ne utiče na Loadout, Anti-tank ili Anti-Missle sposobnosti. Ovo zvuči i kao dobra promena ali ujedno čini samo postajanje različitih specijalista malo opravdanim. Oružije je samo uredu. Semifuturizam tek nešto modifikuje već dobro poznatu artiljeriju a vozila ne izgledaju doliko odvojena od realnosti ili nečega što očekujete da vojne istraživačke stanice već razvijaju. Bilo kako bilo, Battlefield 2042 nije realističan šuter ni na momenat a čini se kao i da ne pokušava da bude. To je uredu, jedina nerešana misterija koja preostaje je šta tačno Battlefield 2042 nudi posebno osim svoje ime?

Verovatno je to jedina stvar koja celu situaciju čini realno više optimističnom. Battlefield naslovi gotovo nikada nemaju glatku prvu godinu i suštinski stasaju tek za vreme polovine svog životnog veka. Realnost je da sa Battlefield-om 2042 igrate dobar šuter koji je efektivno u Early Access-u, te stoga nije nužno vredan vaših para i vremena, barem ne za sada.

Bugfield 2042

Kao što već verovatno znate, Battlefield 2042 nije imao najbolju prvu nedelju. Više bagova i krešova nego što možemo da podnesemo pre nego što odustanemo i vratimo se drugim naslova. Više funkcionalnosti je oduzeto u odnosnu na prethodne naslove nego što je dodato. Tek nešto manja nestabilnost u odnosu na Betu prošlog meseca a nismo ni adresirali sve što EA i DICE obećavaju u budućnosti, poput cross-play-a, cross-progression sistema i dodatnih sadržaja.

U trenutku pisanja ove recenzije aktuelna je verzija 1.03 koja adresira mnoge vitalne probleme poput stabilnosti servera, prevremenog završetka mečeva ali i pojedine gejmplej začkoljice poput vidiljivosti ljudi na mapi kada to ne treba da bude slučaj. Ipak, Patch 1.03 tek je zagrebao površinu, a EA je najavio dva velika Patch-a koji će biti lajv tokom decembra. Lično nisam osetio previše problema osim povremenog trčanja u mestu, što, imajući u vidu prostranost mapa zna da bude i više frustrirajuće nego što inicijalno zvuči.

Daleko veći problem po igru predstavlja ekstenzivna lista stvari koje prosto fale. Sezonskim ljubiteljima one možda i neće predstavljati veliki manjak, ali veteranima i ljubetiljima koji planiraju da provedu narednih nekoliko godina sa ovim multiplejer šuterom ovi nedostaci mogu preći u hendikep. Male stvari koje u većini multiplejer igara čak van šuter žanra uzimamo zdravo za gotovo. Male stvari poput Server browser-a, Status strane, Battle logova, Spectator moda. Malih stvari poput tih.

Informativnost po strani, gejmplej mehanike takođe su osiromašene. Momentalno nemate mogućnost da zagnjurite, trčite u čučnju, ležite na leđima, Supression fire prosto više nije stvar a ako mislite da se lista zaustavlja tu, prosto samo uđite u bilo koje od vozila u Battlefield-u 2042. Vozila su, kao što znate, veliki deo Battlefield serijala i jako bitan element za redovne specijaliste na polju.

Kada sve to spojite sa činjenicom da ovogodišnji Battlefiled nema kampanju ali i da je značajno promenio pristup specijalsitima, Battlefield 2042 počinje da izgleda sve manje privlačno svima.

Budućnost izgleda kul

Ovo je relativno subjektivan stav. Grafička superiornost u odnosu na svoje vršnjake zapravo nije nešto čime Battlefield 2042 može da se diči. U odnosu na čak Battlefield 1, Battlefield 2042 je nešto vizuelno inferiorniji. To ne znači da ne izgleda fenomelano, jer izgleda. Pogotovo na konzolama novije generacije ali Battlefield je oduvek izgledao dobro. Na tom polju prosto ništa nije izgubio ali pored povećane rezolucije i živopisnijih boja, ništa nije dobio. Budućnost može da izgleda kul dok u isto vreme izgleda monotono. Zbog toga mi je teško da zamislim sebe kako na novim mapama provodim previše vremena. Sam dizajn je neinteresantan i ispran, a onlajn multiplejer FPS naslovi već dugo godina nude neinspirativna okruženja za borbu. Sve to je podupreto odličnom zvučnom podlogom vrednom blokbaster produkcije ali bez hrabrosti za stvaranjem nečega zvučno zanimljivog, sve što čujete u Battlefield-u 2042 ostaje zaboravno, potencijalno baš kao i sama igra.

Izgledati kul u visokoj rezoluciji ipak dolazi sa možda prevelikom cenom. Dinamični vremenski uslovi i levelation, zaštitni znakovi Frostbite engine-a, ovde su daleko manje izražajni i spektakularni. Zbog ovoga se čini da su bili preambiciozni ne samo za svoje vreme kada su prvi put pokušani, nego to ostaju i danas. Preživeti detonaciju cele zgrade bilo je teško po servere i u prethodnim naslovima, a za Battlefield 2042 ne može da se kaže ni da ima smelost da isto barem pokuša. Barem ne za sada.