Диодор са Сицилије

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Библиотхеца хисторица, 1746

Диодор, познат и као Диодор Сикул или Диодор Сицилијски (старогрчки: Διόδωρος Σικελιώτης, Диóдорос Сикелиōтес, латински: Diodorus Siculus) био је грчки хисторичар који је живио и радио у 1. стољећу пне. Познат је по својој монументалној опћој повијести под насловом Хисторијска библиотека у 40 књига, од којих је 15 сачувано у цјелости.[1] Био је сувременик Цезара и Аугуста и живио у Риму, гдје је, према властитим тврдњама, 30 година писао ово хисториографско дјело, од 60. до 30. године пне. То је повијесно дјело било ново по томе што није било хеленоцентрично, дијелом и због стоичких утјецаја на ауторово вјеровање у братство свих људи.[1] Премда сувремени хисторичари ово дјело сматрају лошим извором података, због тога што се Диодор према хисторији односио некритички те мијешао стварне хисторијске с митским догађајима, оно је ипак значајно због тога што садржи референце и цитате многих ранијих аутора чија су дјела изгубљена.

Повијест је приказана у три дијела. Први обухваћа митску повијест до уништења Троје, распоређену географски, тако да описује различите регије широм свијета, од Египта, Индије и Арабије до Еуропе. Други обухваћа вријеме од Тројанског рата до смрти Александра Великог. Трећи обухваћа раздобље до око 60. пне. У Библиотеци аутор признаје да се ослањао на дјела многих других аутора.

Живот

[уреди | уреди извор]

Према подацима које сам даје у свом дјелу, Диодор је рођен је у Агирију на Сицилији, граду који се данас зове Агира.[2] Уз једну изнимку, антички извори не пружа никакве даљње информације о његовом животу и дјелима. Само Јероним у својој Хроници под "1968. годином Абрахама" (49. пне.) наводи: "Диодор Сицилијски, писац грчке повијести, постао је славан". Међутим, његов енглески преводитељ, Цхарлес Хенрy Олдфатхер, примјећује "запањујућу случајност"[3] да је један од само два позната грчка натписа из Агирија (Инсцриптионес Граецае, XIV, 588) надгробни споменик неког "Диодора, сина Аполонијева" .[4]

Дјело

[уреди | уреди извор]
Библиотхеца хисторица, 1746
Главни чланак: Хисторијска библиотека

Диодорова опћа повијест, коју је назвао Хисторијска библиотека (старогрчки: Βιβλιοθήκη Ἱστορική, Библиотхеца хисторица), била је голема и састојала се од 40 књига, од којих су сачуване књиге 1–5 и 11–20:[5] фрагменти изгубљених књига су сачувани код Фотија и у изводима Константина Порфирогенита.

Дјело је било подијељено у три цјелине. Првих шест књига обрађивало је митску повијест нехеленских и хеленских племена до уништења Троје и распоређене су географски, те описују повијест и културу древног Египта (књига I), Мезопотамије, Индије, Скитије и Арабије (II), сјеверне Африке (III), те Грчке и Еуропе (ИВ–ВИ).

У сљедећој цјелини (књиге ВИИ–XВИИ) аутор износи повијест свијета од Тројанског рата до смрти Александра Великог. Посљедња цјелина (књиге XVII до краја) обрађује повијесне догађаје од Александровох насљедника до 60. године пне. или почетка галских ратова Јулија Цезара. (Крај је изгубљен, па је нејасно је ли Диодор стигао до почетка галског рата, као што је обећао на почетку свог дјела, или је, као што показују неке индиције, стар и уморан 60. пне. нагло престао радити на свом дјелу). Одабрао је назив "Библиотека" у знак потврде да је ово сложено дјело састављао уз помоћ многих извора других аутора. Међу идентифицираним ауторима на чија се дјела ослањао налазе се Хекатеј из Абдере, Ктезија из Книда, Ефора, Теопомпа, Хијероним из Кардије, Дурид од Самоса, Дијул из Атене, Филист из Сиракузе, Тимеј, Полибије и Посејдоније.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 С. Усхер, Тхе Хисторианс оф Грееце анд Роме (Лондон 1969), стр. 235.
  2. ↑ Диодор Сицилијски, Хисторијска библиотека, I, 4, 4.
  3. ↑ Диодорус оф Сицилy Ин Тwелве Волумес бy Цхарлес Хенрy Олдфатхер (1977), Интродуцтион.
  4. ↑ Цтесиас' Персиан Хисторy: Интродуцтион, теxт, анд транслатион бy Цтесиас бy Јан П. Стронк (2010), стр. 60.
  5. ↑ "Диодорус Сицулус", одредница у Енцyцлопæдиа Британница.

Извори

[уреди | уреди извор]
  • Амбаглио, Дино, Франца Ландуцци Гаттинони анд Луиги Брави. Диодоро Сицуло: Библиотеца сторица: цомменто сторицо: интродузионе генерале. Сториа. Рицерцхе. Милано: V&П, 2008. x, 145 п.
  • Буцклеy, Террy (1996). Аспецтс оф Греек Хисторy 750-323 БЦ: А Соурце-басед Аппроацх. Лондон: Роутледге. ИСБН 0-415-09958-7. 
  • Сицулус, Диодорус; Олдфатхер, C. Х. (Транслатор) (1935). Либрарy оф Хисторy: Лоеб Цлассицал Либрарy. Цамбридге, МА.: Харвард Университy Пресс. 
  • Сицулус, Диодорус; Г. Боотх (Транслатор); Х. Валесиус; I. Рходоманнус; Ф. Урсинус (1814). Тхе Хисторицал Либрарy оф Диодорус тхе Сицилиан ин Фифтеен Боокс то wхицх аре аддед тхе Фрагментс оф Диодорус. Лондон: Ј. Давис.  Доwнлоадабле виа Гоогле Боокс.
  • Сицули, Диодори; Петер Wесселинг (Едитор); L. Рходоман; Г. Хеyн; Н. Еyринг (1798) (грц, ла). Библиотхецае Хисторицае Либри Qуи Суперсунт: Нова Едитио. Аргенторати: Социетас Бипонтина.  Доwнлоадабле виа Гоогле Боокс.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Браитхwаите-Wестобy, Кара. "Диодорус анд тхе Аллегед Револтс оф 374–373 БЦЕ," Цлассицал Пхилологy 115, но. 2 (Април 2020): 265-270.
  • Цларке, Катхерине. 1999. "Универсал перспецтивес ин Хисториограпхy." Ин Тхе Лимитс оф Хисториограпхy: Генре анд Нарративе ин Анциент Хисторицал Теxтс. Едитед бy Цхристина Схуттлеwортх Краус, 249–279. Мнемосyне. Супплементум 191. Леиден, Тхе Нетхерландс: Брилл.
  • Хаммонд, Ницхолас Г. L. 1998. "Портентс, Пропхециес, анд Дреамс ин Диодорус’ Боокс 14–17." Греек, Роман анд Бyзантине Студиес 39.4: 407–428.
  • МцQуеен, Еарл I. 1995. Диодорус Сицулус. Тхе Реигн оф Пхилип II: Тхе Греек анд Мацедониан Нарративе фром Боок XVI. А Цомпанион. Лондон: Бристол Цлассицал Пресс.
  • Мунтз, Цхарлес Е. 2017. Диодорус Сицулус анд тхе Wорлд оф тхе Лате Роман Републиц. Неw Yорк: Оxфорд Унив. Пресс.
  • Пфунтнер, Лаура. 2015. "Реадинг Диодорус тхроугх Пхотиус: Тхе Цасе оф тхе Сицилиан Славе Револтс." Греек, Роман анд Бyзантине Студиес 55.1: 256–272.
  • Рубинцам, Цатхерине. 1987. "Тхе Организатион анд Цомпоситион оф Диодорус’ Библиотхеке." Éцхос ду монде цлассиqуе (= Цлассицал виеwс) 31:313–328.
  • Сацкс, Кеннетх С. 1990. Диодорус Сицулус анд тхе Фирст Центурy. Принцетон, НЈ: Принцетон Унив. Пресс.
  • Синцлаир, Роберт К. 1963. "Диодорус Сицулус анд тхе Wритинг оф Хисторy." Процеедингс оф тхе Африцан Цлассицал Ассоциатион 6:36–45.
  • Стронк, Јан П. 2017. Семирамис’ Легацy. Тхе Хисторy оф Персиа Аццординг то Диодорус оф Сицилy. Единбургх: Единбургх Унив. Пресс.
  • Сулимани, Ирис. 2008. "Диодорус’ Соурце-Цитатионс: А Турн ин тхе Аттитуде оф Анциент Аутхорс Тоwардс тхеир Предецессорс?" Атхенаеум 96.2: 535–567.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Diodor_sa_Sicilije&oldid=41264186”